Ukoliko pitate svoje bake, velika je verovatnoća da će vam ispričati priču kako su svoje muževe, a vaše dede, upoznale tokom plesa, uz neku njihovu muziku, koju danas niko više ne sluša. Sigurno se pitate gde su nestali svi ti frajeri sa kojima celo veče možete da se njišete uz ritam muzike. U klubovima, kafanama i splavovima srešćete mnoge žene kako plešu, ali vrlo malo muškaraca, bar ne dok dobar deo večeri ne prođe i dok ne popiju koje piće.
Zašto je to tako? Zašto muškarci ne plešu i zašto nam deluje kao da se oni danas brižljivo (i uspešno!) kriju od plesnog podijuma.
foto: splav Hot Mess
Većinom su na njemu žene, za koje ples predstavlja kreativno samoizražavanje, celovitost tela i uma, opuštanje, zabavu, pa i malo vežbe, sve u jednom. Osećaju se opušteno, zadovoljno, sexy i strastveno.
Zašto je situacija drugačija sa muškarcima?
Njima izgleda treba više vremena kako bi se opustili. Oni drugačije shvataju seksipil i drugačije izražavaju svoju seksualnost.
U klubovima oni ispijaju svoje piće i prodornim, šerlok-holmsovskim pogledom vole da detektivski ispituju i merkaju okolinu. Činjenica je da ples ne znači jednu te istu stvar za žene i za muškarce. Dok žene kroz ples izražavaju svoju ličnost i kreativnost i tokom plesa se oslobađaju od stresa i opuštaju se, muškarci će do istog cilja, opuštanja i oslobađanja od stresa, doći potpuno drugim putevima.
Oni će otići u teretanu, odigraće koju partiju basketa ili će sa društvom popiti turu pića. Taj način relaksacije je za muškarce tradicionalno društveno mnogo prihvatljiviji.
Muškarci retko priznaju da su veoma samosvesni, da imaju čvršće granice i da se pribojavaju osude okoline. Pribojavaju se da u očima drugih ne ispadnu smešni, glupi, nevešti ili blesavi.
Oni će se, po sopstvenom priznanju, osmeliti da ispadnu šašavi, to jest da zaplešu, samo kako bi osvojili ženu. Najčešće se za ples odvaže tek kada se već dovoljno opuste, što se skoro kao po pravilu dešava u većem društvu, kada imaju već par pića u sebi, i kada je podijum toliko pun da se na njemu lako mogu sakriti.
foto: splav Freestyler
Šta muškarcima predstavlja plesni podijum?
Muškarci vole da se drže dalje od plesnog podijuma, najčešće sa svojim prijateljima, međusobno se ohrabrujući da priđu devojci koja zanosno pleše. Izgleda kao da im je ostala navika da love u čoporu, da zajedno odu do lovišta (tj. kluba), s tim što završni udarac moraju da zadaju sami, a prijatelji mogu samo da im požele sreću i da ih posmatraju iz daljine. Skupiti hrabrost i rizikovati odbijanje nije lako. Pogotovo ne tokom plesa.
Jer, ima li šta gore od toga da ne impresioniraju devojku na plesnom podijumu, kada konstantno imaju na umu da mnoge devojke (bar podsvesno) na osnovu njegovog plesa procenjuju kakav će biti u krevetu? Ni jedan samozadovoljni i samosvesni muškarac ne voli sebi da dopusti da ga devojke odbace, pogotovo ne dok nisu ni saznale njegovo ime.
Za većinu muškaraca plesni podijum predstavlja nužno zlo kako bi došli u kontakt sa ženama. Za muškarce će, za razliku od žena koje ples raduje i oslobađa, to biti način na koji mogu da ispadnu smešni pred očima svojih prijatelja, i što je još gore, za njih je plesni podijum poligon na kome će možda ispasti smešni u očima dama koje su izašle u svom najboljem izdanju i nikada nisu izgledale lepše, što dodaje soli na ranu.
foto:splav Blaywatch
Devojke, da li vi nalazite dovoljno muškaraca sa kojima možete da uživate u plesu, i ako ne, šta smatrate, šta ih sprečava da se oslobode inhibicija i sa uživanjem se prepuste ritmu muzike?